Te misli, te reči, ta rakija, to vino otvaraju vrata. Razvezuju jezike.
I onda sledi ta neka ljubavna mržnja što izdan si, a i dalje voliš.
O ti voliš, ali i mrziš. Da li sebe, da l to biće što te tako slatko laže. Što ti se prikrada i plovi po venama.
O o o.
Opaka je to stvar.
Danas, pravi se roštilj.
Ideja je Uskrs, poverenje i ljubav.
Jaja i krkanje. Podrig. Odmor.
Mi bezbožnici tek, a tako bogougodni.
Ideja.
Ginem uporno za jednu.
... Jamiroquai .. Blow Your Mind ...
недеља, 19.април.2009.
уторак, 07.април.2009.
iMAGINARNO
Šta je prava mera ljubavi? Voleti bez zadrške, tj bezuslovno? Ali pod uslovom da ste i sami tako voljeni, mada to automatski isključuje bezuslovnost.
Ili je prava mera ljubavi sebe voleti na prvom mestu? Bezuslovno. Time stvaramo plodno tle za ozbiljno voleti drugoga, možda čak i bezuslovno, bez žrtava i očekivanja. Pipavo je to pitanje očekivanja u ljubavi. Jer i samo očekivanje u ljubavi se uči. Očekujemo da nas voljena osoba ne vara npr. Smemo li to da očekujemo? Recimo da da. Jer biti prevaren i varan, ili sumnjati u to.. nemoć je to, nemir duše, nemogućnost, slabost i strah od gutanja najveće žabe krastače.
Varati drugoga i ćutati svrstava vas u vratare pakla. Varati, ali i progovoriti o tome selektuje vas za oproštaj, ali i za večitu optuženičku klupu. Varati možete u mislima, varati možete verbalno, varati možete telesno. Varanje počinje onog trenutka kada se između usana ljubavnika navuče prozirna skrama dosade i ćutanja, a oko vaših tela kineski zid. Varanje počinje onda kada ne smete da progovorite. Ključna tačka varanja jeste maštanje o drugoj osobi, postepeno zaljubljivanje ili fleš koji vas pogodi po sred mozga. Varanje počinje frigidnošću prema tvojoj ženi ili tvom muškarcu.
Ali, varanje je tako prirodno danas?! Jel da?
Tradicionalno, varanje se uvek posmatralo sa strane muškog i ženskog varanja. Muškarci pretežno varaju na telesnom nivou, a žene na duhovno emotivnom. To znači i da je temelj muške i ženske ljubavi različit. Ali, armaturu čupaju i jedni i drugi. Svesno. Iz nemoći. Iz ubeđenja. Iz straha. Od dosade. Iz usamljenosti. Nesigurnosti. Dokazivanja. Ali, iz kojeg god razloga da varaju, varalice čupaju i temelje i sve jezike kojim su ljubavnici vazda govorili. Umesto jezika uvlače ćutanje. Muku. I tugu.
Možete varati svesno!
Iz besa!
Osvete!
Možete biti verni prirodno...
Možete biti verni ubeđenjem.
Ali i Odlukom!
Ali tada varate li sebe?
Pokajanje je nedokučivo.
Opraštanje mogućno.
Zaborav dugotrajan.
Ono što ostane od odnosa takođe je nedokučivo.
Varate li? Govorite li o tome? Ili ćutite?
Sve loše što činite drugome, dobićete kad tad na zlatnoj tacni punoj govana. Poližite tada vašu uslovljenost, vaš nemar, dosadu, nestrpljenje, usamljenost, dosadu, poližite vaše LAŽI!
Varanja se dešavaju svakog dana u našim životima, u trenucima odlaska, dolaska, u trenucima bolesti, najveće sreće u ljubavi, u smrti. Ljudi zaboravljaju jedni druge, zaboravljaju šta je rečeno između njih, i zaboravljaju kad se desi šta je prethodilo tome. Ne treba obmanjivati.
M. Diras je rekla: Imaginarno je najjače između muškarca i žene.
... Klute ... Saviour ... idemoo
Ili je prava mera ljubavi sebe voleti na prvom mestu? Bezuslovno. Time stvaramo plodno tle za ozbiljno voleti drugoga, možda čak i bezuslovno, bez žrtava i očekivanja. Pipavo je to pitanje očekivanja u ljubavi. Jer i samo očekivanje u ljubavi se uči. Očekujemo da nas voljena osoba ne vara npr. Smemo li to da očekujemo? Recimo da da. Jer biti prevaren i varan, ili sumnjati u to.. nemoć je to, nemir duše, nemogućnost, slabost i strah od gutanja najveće žabe krastače.
Varati drugoga i ćutati svrstava vas u vratare pakla. Varati, ali i progovoriti o tome selektuje vas za oproštaj, ali i za večitu optuženičku klupu. Varati možete u mislima, varati možete verbalno, varati možete telesno. Varanje počinje onog trenutka kada se između usana ljubavnika navuče prozirna skrama dosade i ćutanja, a oko vaših tela kineski zid. Varanje počinje onda kada ne smete da progovorite. Ključna tačka varanja jeste maštanje o drugoj osobi, postepeno zaljubljivanje ili fleš koji vas pogodi po sred mozga. Varanje počinje frigidnošću prema tvojoj ženi ili tvom muškarcu.
Ali, varanje je tako prirodno danas?! Jel da?
Tradicionalno, varanje se uvek posmatralo sa strane muškog i ženskog varanja. Muškarci pretežno varaju na telesnom nivou, a žene na duhovno emotivnom. To znači i da je temelj muške i ženske ljubavi različit. Ali, armaturu čupaju i jedni i drugi. Svesno. Iz nemoći. Iz ubeđenja. Iz straha. Od dosade. Iz usamljenosti. Nesigurnosti. Dokazivanja. Ali, iz kojeg god razloga da varaju, varalice čupaju i temelje i sve jezike kojim su ljubavnici vazda govorili. Umesto jezika uvlače ćutanje. Muku. I tugu.
Možete varati svesno!
Iz besa!
Osvete!
Možete biti verni prirodno...
Možete biti verni ubeđenjem.
Ali i Odlukom!
Ali tada varate li sebe?
Pokajanje je nedokučivo.
Opraštanje mogućno.
Zaborav dugotrajan.
Ono što ostane od odnosa takođe je nedokučivo.
Varate li? Govorite li o tome? Ili ćutite?
Sve loše što činite drugome, dobićete kad tad na zlatnoj tacni punoj govana. Poližite tada vašu uslovljenost, vaš nemar, dosadu, nestrpljenje, usamljenost, dosadu, poližite vaše LAŽI!
Varanja se dešavaju svakog dana u našim životima, u trenucima odlaska, dolaska, u trenucima bolesti, najveće sreće u ljubavi, u smrti. Ljudi zaboravljaju jedni druge, zaboravljaju šta je rečeno između njih, i zaboravljaju kad se desi šta je prethodilo tome. Ne treba obmanjivati.
M. Diras je rekla: Imaginarno je najjače između muškarca i žene.
... Klute ... Saviour ... idemoo
недеља, 18.јануар.2009.
Kolenice, kupus, kačamak, mileram, Kapetan broda i Sirena
Njegova stvarnost nije isto što i moja. Mi možda jesmo ista vrsta, ali iz različitih svetova. Ti svetovi neumitno se dodiruju. Recimo kroz uslužne delatnosti. Koristimo javni prevoz, koristimo iste trotoare, čitamo iste dnevne novine, gledamo slične emisije, kupujemo u istim samouslugama. Naše stvarnosti najčešće se dodiruju kroz banalnosti. Volimo Plazmu, Kiki bombone, dobar reš vruć lebac, stari prevreo sir, slaninu, crni luk, beli luk, juneću supu. Ipak, on voli kolenicu u kupusu, a ja nikako. Dugo sam u frizu čuvala 3-4 kolenice... Ja eto volim boraniju, on nikako. Recimo i to, on voli mileram, a ja ne baš. Ja volim kačamak i kiselo mleko, on ne.
Zajedno volimo limunadu: Presečeš 1 limun, iscediš ga, dodaš dve kašike šećera i dve čaše vode. Promešaš.
Manje više, to su neintimni detalji.
A kolenice, kupus, mileram i kačamak jesu samo začini zbog kojih ćete nekog ipak nastaviti da volite. Jer sve dok volimo tuđu različitost, tolerantni smo. Ali ako je nečija stvarnost vama hod po žici, a volite tog nekog, tolerancija je na ispitu. Baš kao i ljubav. Ili obrnuto?
U rekapitulaciji Njegovog i Mog kuhinjskog druženja nije bilo bitno ko je kuvar, a ko pomoćnik. Ipak Mi ... ili smo oboje kuvali, ili smo oboje umirali od gladi. Tanjire ili smo bacali ili smo ih slagali po cvetićima i bojama.
Naše stvarnosti različite su. Ali one mogu da funkcionišu zajedno. Uz mnogo tolerancije. Ali na neutralnom terenu, bez neprijateljskih taborai upliva bilo koje vrste.
Da se ne bi On utopio u moju stvarnost. Ili Ja u Njegovu. Jer Ti, On, Moje, Tvoje, Ja, Ona, zaista postoje. I od različitih su materijala. I s različitih meridijana. I iz različitih epoha.
I spolja gledano mnogo će vode proteći dok se ne pomire naše dve stvarnosti i sve što vuku sa sobom.
Muka je to u ljubavi, te i ludosti. I paranoja je to, i sloboda, i film, i muzika, i novela, i roman, i pesma, i bajka. Muka je to, i ludost, jer dozvoliti sebi takav luksuz da se zaljubiš u Kapetana broda, da ga zavoliš, a pri tom si Sirena i živiš u morskoj vodi, ravno je ludosti.
... Funkerman ... Speed Up ...
Zajedno volimo limunadu: Presečeš 1 limun, iscediš ga, dodaš dve kašike šećera i dve čaše vode. Promešaš.
Manje više, to su neintimni detalji.
A kolenice, kupus, mileram i kačamak jesu samo začini zbog kojih ćete nekog ipak nastaviti da volite. Jer sve dok volimo tuđu različitost, tolerantni smo. Ali ako je nečija stvarnost vama hod po žici, a volite tog nekog, tolerancija je na ispitu. Baš kao i ljubav. Ili obrnuto?
U rekapitulaciji Njegovog i Mog kuhinjskog druženja nije bilo bitno ko je kuvar, a ko pomoćnik. Ipak Mi ... ili smo oboje kuvali, ili smo oboje umirali od gladi. Tanjire ili smo bacali ili smo ih slagali po cvetićima i bojama.
Naše stvarnosti različite su. Ali one mogu da funkcionišu zajedno. Uz mnogo tolerancije. Ali na neutralnom terenu, bez neprijateljskih taborai upliva bilo koje vrste.
Da se ne bi On utopio u moju stvarnost. Ili Ja u Njegovu. Jer Ti, On, Moje, Tvoje, Ja, Ona, zaista postoje. I od različitih su materijala. I s različitih meridijana. I iz različitih epoha.
I spolja gledano mnogo će vode proteći dok se ne pomire naše dve stvarnosti i sve što vuku sa sobom.
Muka je to u ljubavi, te i ludosti. I paranoja je to, i sloboda, i film, i muzika, i novela, i roman, i pesma, i bajka. Muka je to, i ludost, jer dozvoliti sebi takav luksuz da se zaljubiš u Kapetana broda, da ga zavoliš, a pri tom si Sirena i živiš u morskoj vodi, ravno je ludosti.
... Funkerman ... Speed Up ...
субота, 27.децембар.2008.
Laf je kurva, pope!
Nekad je dovoljno što mogu da živim.
A danas, ovo čekanje je osuda.
Kao i biti živ još mnogo dana.
Isključila sam telefon.
Pohranila ga u tašnu.
Povukla šnir.
Nije to dovoljno.
Dok on mrtvuje
Držim skupljene dlanove
I kao da u njima skupljam
Sve dane i noći.
Čekala sam dugo,
Ali kurva je taj Trenutak jedan!
Uključila sam ga.
Bio je i dalje mrtav,
Sem za pogrešan glas.
S Njim su stvari stajale tako.
Naopako.
Kako je dolazio
Tako je i odlazio.
Kad bi se vratio
Uvek bi bio drugačiji.
Kad bi otišao,
Uvek bi bio isti,
I u svom ćutanju
Ni jednog trenutka
Me ne bi ostavio na miru.
Te večeri
Na sred stola čučala je činija,
Prazna flaša meksičke tekile,
Kisela voda,
Piksla i pikavci,
Isečen limun na kolutove.
Sa tevea emisija o krokodilima.
„Mogao sam da te ubijem“, rekao mi je hladnokrvno.
„Hvala ti lafe“, odgovorila sam mu.
Onda je zaplakao.
Gutala sam knedle da i ja ne provalim.
„Mogao sam da te zadavim.“, čuješ li me?
„U svakom slučaju, hvala ti lafe.“
Odgegala sam u sobu i legla.
I on je došao potom,
Uvukao se u ćebe i zaspao.
Zaspala sam i ja.
Ujutru smo ćutali.
Gutali kiflice i jogurt.
Onda smo kurvinski progovorili.
„Promešao sam ti kafu.“
„Hoćeš li da baciš smeće dok ja operem suđe?“
„Jel ti hladno?„
Ali, ono što bi jedno drugome jednom rekli
Trgalo je,
Ne samo naše,
Već sve jezike sveta.
U tom ćutanju,
Mislila bi tad o ženama
I muškarcima.
Mislila bi o tome kako
I jedni i drugi igraju sebično.
I kako pišaju jedni na druge.
I kako u svemu tome
Legitimno traže dodir i vernost.
I da. Nije on bio veran.
Možda jeste na delu,
Ali u duši ne.
I kako to već biva,
Braneći svoju nevernost,
Nazivao me kurvom.
A ja, prelepa kurva,
Gledala sam obazrivo pod svoju suknju.
I palila se
Sama na sebe.
Zato valjda i jesam kurva.
Bog me blagoslovio.
A danas, ovo čekanje je osuda.
Kao i biti živ još mnogo dana.
Isključila sam telefon.
Pohranila ga u tašnu.
Povukla šnir.
Nije to dovoljno.
Dok on mrtvuje
Držim skupljene dlanove
I kao da u njima skupljam
Sve dane i noći.
Čekala sam dugo,
Ali kurva je taj Trenutak jedan!
Uključila sam ga.
Bio je i dalje mrtav,
Sem za pogrešan glas.
S Njim su stvari stajale tako.
Naopako.
Kako je dolazio
Tako je i odlazio.
Kad bi se vratio
Uvek bi bio drugačiji.
Kad bi otišao,
Uvek bi bio isti,
I u svom ćutanju
Ni jednog trenutka
Me ne bi ostavio na miru.
Te večeri
Na sred stola čučala je činija,
Prazna flaša meksičke tekile,
Kisela voda,
Piksla i pikavci,
Isečen limun na kolutove.
Sa tevea emisija o krokodilima.
„Mogao sam da te ubijem“, rekao mi je hladnokrvno.
„Hvala ti lafe“, odgovorila sam mu.
Onda je zaplakao.
Gutala sam knedle da i ja ne provalim.
„Mogao sam da te zadavim.“, čuješ li me?
„U svakom slučaju, hvala ti lafe.“
Odgegala sam u sobu i legla.
I on je došao potom,
Uvukao se u ćebe i zaspao.
Zaspala sam i ja.
Ujutru smo ćutali.
Gutali kiflice i jogurt.
Onda smo kurvinski progovorili.
„Promešao sam ti kafu.“
„Hoćeš li da baciš smeće dok ja operem suđe?“
„Jel ti hladno?„
Ali, ono što bi jedno drugome jednom rekli
Trgalo je,
Ne samo naše,
Već sve jezike sveta.
U tom ćutanju,
Mislila bi tad o ženama
I muškarcima.
Mislila bi o tome kako
I jedni i drugi igraju sebično.
I kako pišaju jedni na druge.
I kako u svemu tome
Legitimno traže dodir i vernost.
I da. Nije on bio veran.
Možda jeste na delu,
Ali u duši ne.
I kako to već biva,
Braneći svoju nevernost,
Nazivao me kurvom.
A ja, prelepa kurva,
Gledala sam obazrivo pod svoju suknju.
I palila se
Sama na sebe.
Zato valjda i jesam kurva.
Bog me blagoslovio.
... Depeche Mode ... World In My Eyes ...
уторак, 07.октобар.2008.
Sloboda
Nije sam dogadjaj ono što nas čini da patimo, nego naša interpretacija dogadjaja.
Stoici tako vele.
Vele još i da se čovek mora probiti do slobode; a da se ona ne postiže ničim drugim, nego ravnodušnošću prema sudbini.
Ali da se manemo stoika.
Jutros mi je ruža procvetala...
недеља, 14.септембар.2008.
U se. Celog sebe.
Poštedeti sebe znači oprostiti sebi.
Jer kada uvidite svoje greške, korak dalje je oproštaj sebi se.
Neki ljudi uporno greše i podlo se kaju, ali sebi lako opraštaju.
Kakav talenat.
Jednostavnih ljudi.
Ponekad im zavidim na jednostavnosti.
Ili to nema veze sa jednostavnošću?!
Ipak, jednostavno je.
Kada volite sebe se. Celog se. I u se. Bezrezervno.
Ne pokušavati biti savršen.
Potreba za Savršenstvom je samo tamna strana svih nas koje treba lečiti u nekim posebnim bolnicama.
I, ne gnušati se svog djavola. Jer nemamo u sebi samo boga.
... Morcheeba ... World Looking In ...
Jer kada uvidite svoje greške, korak dalje je oproštaj sebi se.
Neki ljudi uporno greše i podlo se kaju, ali sebi lako opraštaju.
Kakav talenat.
Jednostavnih ljudi.
Ponekad im zavidim na jednostavnosti.
Ili to nema veze sa jednostavnošću?!
Ipak, jednostavno je.
Kada volite sebe se. Celog se. I u se. Bezrezervno.
Ne pokušavati biti savršen.
Potreba za Savršenstvom je samo tamna strana svih nas koje treba lečiti u nekim posebnim bolnicama.
I, ne gnušati se svog djavola. Jer nemamo u sebi samo boga.
... Morcheeba ... World Looking In ...
среда, 03.септембар.2008.
Betty Boop
Pa dobro, opet imaš višak! Ako se jediš zbog toga, onda si budala. Stegla bi ga, zagrlila, lupila po nosu, gricnula za uvo. Kap po kap, i napili biste se. Od čega, nije bitno od čega! Pijani, grizli bi se za ramena.
Ne mogu da kažem da smo dobro. Mučeni svojim strastima, alavošću, besom, porocima, otkrili smo najmračnije dubine naših duša. Te se i stidimo istih. A to nije dobro, ali je tako.
Onda kupiš grejp, dodaš malo meda i limuna, izblendiraš, popiješ, osetiš kako se tvojim venama širi toplota, mada ipak malo gorka.
E, umorna sam. I on je.
Prevrćem očima kao Betty Boop.
I eto patimo, ali opraštamo jedni drugima. Do izvesne granice. Ipak, ta granica je rastegljiva kategorija, kao trudnički stomak.
Potpisujemo neko čudno životno pravilo. To da će se pre rastati ljudi koji se vole, nego oni koji se ne vole. To mu liči na neku izopačenu igru. U toj glupavoj igri, i kroz lutanja, tako nelegitimna za posmatrače, dodješ do trenutka da nam ipak fali onaj pravi Dodir. Pravog bića.
Kupila sam paštetu. I majonez. Skinula lak. Odrezala nokte, iako će mi ustrebati. Slušam muziku. Onako. Ona spava. Odemo na jezero. Sunce. Voda. Smiraj. Povratak. Moje se oči opet bude u noći tražeći onaj dodir.
Kao Betty Boop. Samo tako.
Ne mogu da kažem da smo dobro. Mučeni svojim strastima, alavošću, besom, porocima, otkrili smo najmračnije dubine naših duša. Te se i stidimo istih. A to nije dobro, ali je tako.
Onda kupiš grejp, dodaš malo meda i limuna, izblendiraš, popiješ, osetiš kako se tvojim venama širi toplota, mada ipak malo gorka.
E, umorna sam. I on je.
Prevrćem očima kao Betty Boop.
I eto patimo, ali opraštamo jedni drugima. Do izvesne granice. Ipak, ta granica je rastegljiva kategorija, kao trudnički stomak.
Potpisujemo neko čudno životno pravilo. To da će se pre rastati ljudi koji se vole, nego oni koji se ne vole. To mu liči na neku izopačenu igru. U toj glupavoj igri, i kroz lutanja, tako nelegitimna za posmatrače, dodješ do trenutka da nam ipak fali onaj pravi Dodir. Pravog bića.
Kupila sam paštetu. I majonez. Skinula lak. Odrezala nokte, iako će mi ustrebati. Slušam muziku. Onako. Ona spava. Odemo na jezero. Sunce. Voda. Smiraj. Povratak. Moje se oči opet bude u noći tražeći onaj dodir.
Kao Betty Boop. Samo tako.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
